Istina

Šta je istina?

Pitanje koje nas od davnina intrigira. Gotovo da nema čoveka koji isto pitanje nije postavio u svakodnevnom životu, a poznato je da su se filozofi najviše bavili ovom tematikom. Reč za istinu na grčkom jeziku (αλήθεια) odnosi se na nešto što je sasvim jasno, otvoreno, očigledno, označava da nema ničega skrivenog.

Istinom se među prvima bavio grčki filozof Aristotel, koji je postavio tzv. opštu teoriju istine, prihvaćenu kako u srednjem, tako i u novom veku - “Istina je u slaganju misli i stvari. Istinito je ono mišljenje koje je adekvatno tj. koje korespondira stvarnosti”. Ovoj najstarijoj teoriji istine, teoriji korespodencije, zamerano je što ne objašnjava kako utvrditi šta je istina u slučajevima kada to nije očigledno i jednostavno za dokazivanje. Prema drugom filozofskom učenju (teorija koherencije) konkretna tvrdnja je istinita ako je usaglašena sa svim ranije prihvaćenim tvrdnjama, gde nema protivrečnosti. Koherentnost u nazivu teorije ističe postojanje unutrašnjeg logičkog sklada mišljenja. Uopšteno, sa filozofske tačke gledišta, istina je realna, predstavlja “ono što jeste” i podudara se sa svojim objektom.

Ako kažeš istinu, navući ćeš srdžbu ljudi,
ako je ne kazeš, srdžbu Božju.

Aristotel

Vremenom se postavljalo pitanje da li verovati u postojanje apsolutne istine ili je ipak svaka istina relativna. I danas se na brojnim forumima mogu naći različita mišljenja na istu temu. Pojedini veruju da je istina samo jedna, dok je relativan samo način na koji je ljudi sagledavaju prilagođavajući je svojim težnjama. Prema drugima, istina može biti sve oko nas, a i ništa ne mora biti istina, dok je rasprostranjeno i mišljenje da je istina dostupna samo savršenim bićima, a da je mi, ljudi, kao nesavršena bića ne možemo dokučiti ili je svesno ignorišemo. Generalno, slaganje postoji u stavu da je istina “ono što je tačno”.

Takođe, kažu da je istina i ono što mi mislimo da je tačno, u šta ljudski mozak veruje da je istinito, bila to danas tvrdnja da je nebo plavo, sutra da je nebo belo, s obzirom da ne postoji jedna istina, jer na nju utiče veliki broj faktora. Slično je definisana istina i u pluralizmu, po kojem su sve istine validne, međutim to viđenje je “poklopljeno” zakonom nekontradiktosnosti.

Od trenutka kada je postavljeno pitanje šta je istina, pre više od dve hiljade godina, pokrenuta je i dilema razdvajanja istine od laži, kao i pitanje posledica ignorisanja istine. Kako god mi danas gledali na istinu, kako god je definisali, veoma je važno da je razumemo i da prihvatimo njeno postojanje, jer posledice neistine mogu biti fatalne, te je neophodno i znati kako ta dva koncepta razaznati.

Činjenica je da je istina bitna – pogotovo kada si ti onaj koji trpi posledice laži.

Zekerajas Ravi

Svaku istinu ne možemo kazati, neku zbog samih sebe, neku zbog drugoga.

Baltasar Gracián y Morales

Apsolutna istina je ideal kome se ljudsko saznanje približava nizom relativnih istina, ne dostižući ga nikada u potpunosti. To je istina koju nikakvo naknadno saznanje nije izmenilo, korigovalo itd.